Bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza ne predstavlja bolest u klasičnom smislu, već ,više sindrom poremećenosti u sastavu vaginalne flore, a nastaje kao rezultat simbiotskog međusobnog dejstva nekoliko različitih bakterijskih vrsta. U 30 % slučajeva protiče potpuno asimptomatski ili se manifestuje obilnijim vaginalnim sekretom zaudarajućeg karaktera, mirisa ustajale ribe - tzv. fishy odor. Dugo se smatralo da predstavlja manje značajno stanje, ali u poslednje vreme dovodi se u vezu sa infekcijama gornjeg genitalnog trakta, postoperativnim infekcijama i cervikalnim novotvorevinama, a u trudnoći izaziva upalu plodovih ovojaka, preveremeno prsnuće plodovih ovojaka i posleporođajnu upalu materične sluzokože. Incidenca se kreće oko 15-25 % u adolescentkinja i u 25-35 % žena reproduktivnog doba. Dokazane su češće infekcije izazvane hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom kod bakterijske vaginoze. Kod bakterijske vaginoze postoji smanjen broj laktobacila (odgovornih za stvaranje mlečne kiseline i kiselost vagine), uz povećanu koncentraciju bakterija kojima za rast i razmnožavanje nije potreban kiseonik (anaerobi) i Gardnerelle vaginalis.
Dijagnoza se postavlja na osnovu preparata vaginalnog sekreta bojenog po Gramm-u uz korišćenje Nugentovog skoring sistema. Amsel je, takođe, dao kriterije za dijagnostiku bakterijske vaginoze:
• homogeni vaginalni iscedak
• pH vagine > 4.5
• pozitivan amin test
• nalaz "clue" ćelija
Vaginalni sekret je beličasto siv, mlečne konzistencije često penušav i obilan, karakterističnog mirisa, pH veći od 4.5 određuje se potapanjem lakmus hartije u zadnji forniks vagine, pozitivan amin test je veoma snažan miris na ustajalu ribu naročito posle dodavanja 10 % hydroxida, a nalaz "clue" ćelija znači grupisanje ćelija koje su preplavljene bacilima.
Lečenje se provodi lokalno ili opšte, primenom metronidazol-a u dozi od 2.0 gr, 5-7 dana, a u SAD metronidazol se daje 500 mg 2 puta dnevno 5-7 dana oralno uz Orvagil vaginalete 10 dana. Efikasno je i lečenje Klindamicin-om 300 mg, 2 puta dnevno, 7 dana oralno uz primenu vaginaleta napravljenih na bazi Klindamicin-a. Efikasnost ovog načina lečenja iznosi 70-75 %.

Autor: Prim. Dr Stevan Milošević


Bakterijska vaginoza
Anaerobna vaginoza je najčešći oblik vaginalnog poremećaja kod žena u reproduktivnoj dobi.
To je polimikrobna, primarno anaerobna infekcija. Ona je posledica poremećenog balansa među različitim tipovima bakterija u vagini. Umesto normalne predominacije Lactobacillusa, u vagini žena sa bakterijskom vaginozom postoji prekomeran rast nekih drugih mikroorganizama, koji daju karakterističan neprijatan miris vaginalnog sekreta.

Simptomi: glavni simptom je pojačan, sivo-beli, redak, vaginalni sekret sa mirisom na pokvarenu ribu, što je naročito izraženo posle seksualnog odnosa. Ipak, u oko 50% slučajeva, bakterijska vaginoza ne daje nikakve simptome.
Lečenje: Lekar propiše obično lokalnu terapiju

Bakterijska vaginoza (BV) je promena normalne vaginalne mikroflore. Normalna flora u kojoj dominiraju laktobacili je odsutna ili veoma umanjena i zamenjena mešovitom, uglavnom anaerobnom florom koja se sastoji od sledećih vrsta bakterija: Gardnerella vaginalis, Mycoplasma hominis, Mobiluncus spp, Bacteroides spp, Prevotela spp, Peptostreptococcus spp, Fusobacterium spp i Porphyromonas spp. Četiri studije, objavljene i izvedene u zemljama SAD-a, Africi i Tajlandu pokazale su da žene sa bakterijskom vaginozom imaju povećanu prevalencu HIV infekcije. Veliki broj epidemioloških studija pokazao je da postoji "dozno-zavisna" veza izmedju stepena promene vaginalne flore kod BV i rizika od HIV infekcije. Razumevanje ove " dozno-zavisne" veze izmedju BV i HIV infekcije pomaže u pojašnjavanju patogenetskog mehanizma ove komplikacije. Takodje je jednom opsežnom multi-varijantnom studijom utvrdjeno da su žene bez laktobacila 70% podložnije oboljevanju od gonoreje i drugih seksualno prenosivih bolesti. Kod žena sa BV-om može doći do sledećih komplikacija: salpingitisa i/ili endometritisa, posthirurških infekcija (endometritis, posle porodjaja carskim rezom, posthisterektomijski vaginalni celulitis), i lošeg ishoda trudnoće, uključujući prevremeno pucanje plodovih ovojaka, prevremeni porodjaj i horioamnionitis. Postoji mogućnost da je BV na neki način povezana sa razvojem cervikalne intraepitelijalne neoplazije (CIN). Takodje, postoje podaci koji povezuju BV sa citološkim upalnim promenama na cerviksu. Povezanost BV sa brojnim akušerskim i ginekološkim komplikacijama zahteva obavezan skrining žena i lečenje BV kod različitih drugih kliničkih stanja. Dodatna istraživanja ove bolesti moraju uključiti i pronalaženje načina sprečavanja komplikacija u trudnoći, kao i postupka izlečenja BV kod žena koje nisu gravidne.